Међународни дан матерњег језика

У библиотеци наше школе 28. фебруара одржана је трибина поводом Међународног дана матерњег језика. Овај дан се у свету обележава 21. фебруара, али смо због продужења школског распуста били принуђени да га померимо. УНЕСКО је 21. фебруар прогласио Међународним даном матерњег језика, као сећање на студенте који су 1952. године убијени у Даки, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични језик.

Догађају су присуствовали ученици старијих разреда, а о теми су говориле наставнице српског језика Јелена Николић и Јована Татић. Циљ обележавања овог дана је подизање свести о значају матерњег језика за сваког појединца и језичку заједницу којој припада. Ученици су подстицани да размишљају о потреби неговања властите језичке културе и матерњег језика, као и о обавези да се поштују и уважавају напори свих народа да то исто слободно и неометано чине.

Посебну захвалност дугујемо Маји Арсић, ученици петог разреда, која је говорила о свом матерњем језику – хебрејском језику. На њеном примеру ученици су имали прилику да се упознају са појмом вишејезичности, тј. могућности да особа подједнако добро говори више различитих језика – у Мајином случају хебрејски, српски и енглески.

Посебно је скренута пажња на чињеницу да се језик чува и да се о њему води рачуна, у чему једну од кључних улога има настава српског језика и читање као неисцрпан извор за богаћење сопствених језичких компетенција.Такође се говорило и о језицима националних мањина у Републици Србији, којима закони наше земље гарантују право на употребу матерњег језика. Циљ овог дијалога је био да ученици стекну свест о томе да у Србији има преко 700 000 грађана којима матерњи језик није српски и да они такође имају обавезу да негују свој матерњи језик.

Остало је још да истакнемо да ми, наставници, морамо бити истрајни у настојањима да уверимо наше ђаке у то колико је важно правилно и достојанствено користити матерњи језик и изграђивати језичку културу. Наш задатак није нимало лак у времену опадања нивоа говорне културе и писмености, али ту смо – не предајемо се, не одустајемо.