Stevan Sinđelić  ( 1770-1809)

Rođen je u selu Vojsci, u Okrugu moravskom (po nekim izvorima rođen je u selu Grabovcu). Njegov otac, ugledni zanatlija Radovan Rakić, umro je vrlo mlad, pa se Stevanova majka, Sinđelija, preudala. Zato su ga ljudi po majci prozvali Sinđelić. Pre ustanka služio je kod čuvenog resavskog kneza Petra koga su dahije pred početak ustanka posekle. Još pre nego što će podići ustanak, Karađorđe je prelazio preko Velike Morave, sastajao se sa Sinđelićem i dogovarao se o početku ustanka, pa je Sinđelić počeo da okuplja narod resavskog kraja za ustanak protiv Osmanlija. Čim je oglašen početak bune u Orašcu, Sinđelić je odmah pobunio celu Resavu. Osmanlije koje su bile u Ćupriji, saznavši za ustanak, kreću protiv ustanika. Sinđelić ih je spremno dočekao na Jasenjaru, između Svilajnca i Ćuprije, i porazio.

U boju na Ivankovcu, gde je poražen Hafis-paša, Sinđelić se pokazao kao sposoban vojskovođa,pa ga je Karađorđe postavio za resavskog vojvodu. Ratovao je u moravskoj dolini i zauzeo Ćupriju, Paraćin, Ražanj i Deligrad koji je jako utvrđen šančevima. Na Deligradu je poražen Huršid-paša 1806.godine.

Za ustanike je sudbonosna 1809. godina. Kod Kamenice, sela nadomak Niša, Srbi su čvrsto držali položaje. U prvom šancu, na brdu Čegar, nalazio se Stevan Sinđelić sa svojih tri hiljade Resavaca. Povlačenje dela ustaničkih snaga izazvalo je jak turski napad.

Bitka na Čegru odigrala se 19. maja (31.05.1809. po novom kalendaru). Osmanlije su četiri puta jurišale na srpski šanac. Vodila se bitka prsa u prsa, golim rukama. Uvidevši da je ostao sam sa svojim Resavcima, Sinđelić puca u barutanu i završava boj. Užasna eksplozija odnosi sa sobom i oko šest hiljada Turaka i preostale Srbe.

Od ustaničkih glava niški paša je sazidao Ćele-kulu, uspomenu na herojski podvig Sinđelića i njegovih Resavaca.

Ponosni smo što naša škola nosi ime slavnog srpskog junaka. Dan herojske pogibije Stevana Sinđelića, 31. maj, obeležavamo kao Dan naše škole.